Dugo najavljivan, nikada osporavan i uvek nedovoljno jasan elektronski potpis iščekujemo već godinama, svedoci smo mnogobrojnih priča i obećanja ali konkretne primene i dalje nema, makar kada se radi o kompanijama koje su deo komercijalnog sektora u Srbiji. S vremena na vreme se pojavi studija slučaja, izjava nekog analitičara ili planovi državnih agencija da razvoju i promociji ove tehnologije usmere značajna sredstava, ali još uvek nedovoljno, jer broj kompanija koje donose odluku o svakodnevnoj i potpunoj primeni ove tehnologije veoma je mali.

Zakonska regulativa koja uređuje oblasti elektronskog dokumenta i elektronskog potpisa odavno je usvojena ali ostaje samo pisana reč na papiru, jer različita i neprecizna tumačenja značajno odbijaju kako postojeće tako i nove korisnike. Pronaći odgovore da li su elektronski potpisana dokumenta validna u slučaju različitih kontrola, knjiženja ili arhiviranja skoro da je nemoguće, što predstavlja osnovu prepreku daljem širenju ove tehnologije.

Ali čemu nam zapravo služi elektronski potpis?

Na prvom mestu je ušteda, koja se može jasno kvanitifikovati na nekoliko sasvim običnih primera.

Da li ste se nekada zapitali koliko vas košta izdavanje jednog računa? Pored činjenice da se pomenuti dokument mora pripremiti u skladu sa propisima i obavezama, svima nam je poznato da se isti mora i odštampati (1. trošak), zatim smestiti u kovertu (2. trošak) a nakon toga i poslati poštom na fizičku adresu kupca (3. trošak). Sa druge strane,  pripremljen račun je potrebno elektronski potpisati i proslediti elektronski na e-mail adresu klijenta, pri čemu su troškovi štampe, koverte i poštarine trošak koji više nije prisutan i na kojem se u velikom broju dokumenata znatno štedi novac, a očigledno i vreme.

Proces jednostavnog odobravanja i distribucije dokumenta svim učesnicima u nekom procesu takođe prouzrokuje bespotrebne troškove. Svedoci smo napomena na kraju dokumenata u kome se navodi kome je sve dokument dostavljen, odnosno koliko je kopija odštampano za svaku stranu. Elektronskim dostavljanjem i potpisivanjem dokumentacije smanjujemo potrebno vreme za aktivnosti i svakako obim štampe.

Napokon imamo i situacije u kojima neko neovlašćeno može da izmeni dokument i načini štetu koju je teško ispraviti. Razlog možemo potražiti u činjenici da pisani dokument ne obezbeđuje elemente autentičnosti i neporecivosti kao što to je slučaj sa elektronski potpisanim dokumentom. Fizičko zauzimanje prostora, opasnosti od nestanka ili uništenja samo su primeri dodatnih rizika na kojima elektronski potpis i dokument grade prednost i pouzdanost.

Ali ostaje nam samo da čekamo, svesni prednosti elektronskog potpisa još uvek se ne usuđujemo da isti koristimo jer treba nam neko ko će izaći i jasno reći da će elektronski potpisana dokumenta biti tretirana kao i sva druga dokumenta. Istina zakon ovo potvrđuje u mnogim članovima, ali praksa mora da zaživi kako bi se obostrano verifikovali kroz nama popularne programe kao što je Word, Outlook, ili Adobe Reader.

Do tada, možemo da završimo administrativni deo izdavanja elektronskog potpisa i da spremno dočekamo novu sezonu!