Tražeći detaljnije informacije o CTB Lockeru, u jednom člansku ESET foruma natrčao sam na odličan dokument posvećen opcijama za backup, napisan od strane gospodina pod imenom Aryeh Goretsky, MVP, ZCSE. Aryeh Goretsky (http://www.welivesecurity.com/author/goretsky) zaposlen je u ESETu od 2005 godine, njegov je istaknut član i često ćete ga sresti u ulogama urednika, administratora, istraživača i kontributora u raznoraznim aktivnostima ESET online zajednice. Budući da smo u članku o CBT Lockeru zaključili da je redovni backup najbolja odbrana od ove vrste pretnji, Aryehov dokument se nameće kao prirodni nastavak jer detaljno objašnjava većinu dostupnih tehnologija za backup, njihove prednosti i mane. Zbog opširnosti teme podelićemo članak na dva logična dela; u ovom ćemo obraditi hardverski deo, a u narednom njegov softverski komplement.

http://awanbee.com/

http://awanbee.com/

Za backup su potrebni i hardver i softver

Iako za personalne računare izdvajamo od par stotina za osnovne konfiguracije do nekoliko hiljada eura highend modele, računar (hardver) je ipak samo fizički objekat, podložan promeni i u potpunosti zamenljiv. Ono što ga zaista čini vrednim i jedinstvenim su vaši podaci. Računar uvek možete da promenite, ali ćete u prodaji teško naići na konfiguraciju sa operativnim sistemom koji je već unapred prilagođen vašim potrebama, sa vašim poslovnim informacijama, porodičnim fotografijama, zvučnim i video zapisima, personalnim dokumentima i arhivama koje ste prikupljali godinama. Da biste vaš digitalni život ili neki njegov deo preneli na novi računar, potrebno je da napravite backup (rezervnu kopiju), a zatim uradite restore na novom računaru (vratite podatke iz rezervne kopije) – za ovaj proces potreban je odgovarajući hardver i softver.

Hardverski backup

U tabeli smo naveli tipičan backup hardver, njegove prednosti i mane, a u nastavku ćemo detaljnije objasniti svaku opciju.

Hardverski backup - Prednosti i mane

Hardverski backup – Prednosti i mane

USB fleš memorije su najnoviji dostupni medijumi sa veličinama od par stotina megabajta (MB) do par stotina gigabajta (GB=1000 MB) – manje možete naći i za ispod 1000 dinara, dok ćete za veće morati da izdvojite značajniju sumu novca. Najveća prednost USB fleš memorija je njihova fizička veličina. Lako staju u džep, možete ih nositi kao privezak za ključeve i odložiti ih bilo gde. Naravno, jedan od hendikepa je da povremeno mogu da završe i u mašini za veš, ali najčešći problem je što se lako gube. Otvoreno ostaje i pitanje pouzdanosti na duži period vremenski period – neki proizvođači nude 10 godina, neki doživotnu garanciju, ali ona se odnosi na sam uređaj, ne i na podatke na njemu. Naravno, kao i sa diskovima i trakama, možete se osigurati tako što ćete jeftino nabaviti više komada i praviti redudantne kopije za slučaj da neki od njih zakaže, što se dešava. Ukoliko nemate puno podataka za backup, USB fleš memorije su logičan izbor.

USB Flash memorije

Eksterni hard disk sistemi (sa jednim ili više diskova) su prisutni već duži niz godina. Aktuelna ponuda uključuje 2.5″ ili 3.5″ („=inč) diskove u eksternim kućištima koja se na računare priključuju putem USB/FireWire/eSATA konekcije. Eksterni hard diskovi od 2.5″ najčešće se korište uz laptop računare jer su primetno manjih dimenzija od 3.5″ kućišta koja više odgovaraju desktop konfiguracijama. Manji diskovi su shodno veličini i manjeg kapaciteta, ali taj hendikep nadoknađuju time što su portabilniji; nešto su veći od špila karata i najčešće im je dovoljan jedan kabal i za napajanje i za transfer podataka. Prednosti 3.5“ diskova leže u boljem odnosu cene i kapaciteta, brzini upisa i skalabilnosti u naprednijim rešenjima sa više disk jedinica (NAT i ostali sistemi za skladištenje). U standardnim verzijama su veličine prosečne knjige i pored kabla za tranfer zahtevaju i eksterno napajanje.

3.5″ vs. 2.5″ / Odnos veličine eksternih kućišta

Kada se kupuje eksterni disk, obratite pažnju na dužinu garancije; treba imati na umu da garancija pokriva samo fizički aspekt (mehaniku i elektroniku), ne i vaše podatke na njemu. Takođe, proverite koje tipove konekcija eksterni uređaj ima, kako za podatke tako i za napajanje. USB konekcija je preporučljiva jer je najzastupljenija; ipak, kupovina eksternog hard diska sa kućištem koje podržava više različitih vrsta konekcija omogućava dodatnu fleksibilnost. Ukoliko eksterni disk ima sopstveno napajanje, birajte onaj koji ima klasičan adapter i priključak. Nasuprot višepinskim modernijim konektorima, jednostavnije adaptere ćete u slučaju kvara lakše zameniti.

Tipične konekcije na kućištu 3.5″ eksternog diska

Optički diskovi imaju niz varijacija na temu veličine i formata, ali najkorišćeniji su CD sa ~650MB i DVD sa 4,7GB prostora. Oba formata uključuju diskove na koje možete snimati jednokratno (CD-R i DVD±R Blu-ray) ili više puta (CD-RW, DVD±RW i DVD-RAM). Preporuka je da se ovi drugi izbegavaju jer se na „piši-briši“ diskovima može snimati konačan broj puta pre nego što zakažu. DVD-RAM format je bolje rešenje za višekratni upis, ali koristi specijalne optičke diskove koji su skupi i manje dostupni. Prostor od 650MB na standardnom CDu deluje malo u današnje vreme, ali su i veoma jeftini. Na jednom CDu možete da pohranite višegodišnju korespodenciju (Skype, Lync i sl. instant poruke), važnu tekstualnu dokumentaciju (mail, Word, Excel) i ostale podatke čije se veličine najčešće mere u kilobajtima. Ipak, ukoliko vam treba više prostora nego što staje na jedan ili dva CDa, DVD diskovi su verovatno bolja opcija – neznatno su skuplji i imaju oko 7 puta veći kapacitet. Pojedinačni CD i DVD diskovi verovatno neće biti dovoljni da na njima sačuvate ceo hard disk, ali uz pomoć programa za arhiviranje možete napraviti kontinualno razdeljenu kopiju u arhiviranom formatu (ZIP, WinRAR i sl.) i snimiti ih na više CD/DVD medijuma. Treba imati na umu da razdeljeni, arhivirani podaci na više diskova imaju jednu veliku slabost – ako jedan disk otkaže, ostatak zapisa ostaje neupotrebljiv. Blu-ray diskovi imaju daleko veći kapacitet (50GB), ali nikada nisu doživeli veću ekspanziju jer su slabo dostupni i skupi, kako uređaji za rezanje tako i diskovi. I na kraju, ukoliko vam skladištenje na optičke medijume odgovara, obavezno proverite njihov arhivski kvalitet, tj. otpornost na degradiranje kvaliteta tokom vremena.

Optički disk medijumi

Trake su najstariji backup medijum čije korišćenje datira još od pre pola veka. Kao takve izdržale su bitku sa vremenom i još uvek se koriste, ali odgovarajuće skladištenje i održavanje, kako medijuma tako i uređaja za iščitavanje, vremenom je postalo važno pitanje. Današnji backup sistemi bazirani na trakama skladište desetine i stotine gigabajta podataka, čak i više sa kompresijom, a kvalitet zapisa i pouzdanost su potvrđeni kroz decenije upotrebe. Ova svojstva su i glavni razlozi zašto su trake još uvek prisutne. Ovakve prednosti, naravno, dolaze i sa visokom cenom – uređaji za snimanje i čitanje koštaju i do nekoliko hiljada, a trake, zavisno od performansi i kapaciteta, i do nekoliko stotina dolara. Retko ćete ih sresti na desktop sistemima, ali u korporativnim okruženjima gde je cena održavanja manje bitna stavka, još uvek su široko rasprostranjene.

Primer backup trake i uređaja

Zajedničko za sav nevedeni backup hardver je backup softver koji je neophodan da biste iskoristili pun potencijal navedenih medijuma i uređaja. Koji su programi dostupni, kakva je njihova uloga i na koji način mogu da vam pomognu možete pročitati u narednom članku.