Uvek se trudimo da naša URL adresa bude što kraća i jednostavnija i upotreba ovakvih Internet adresa je veoma česta zbog svoje praktičnosti i toga što doprinosi da poruka koju šaljemo zajedno sa linkom bude što preglednija. Međutim, ove praktične URL adrese nekada služe kao maska ili mamac u svetu sajber kriminala i mogu dovesti do otkrivanja vaše lozinke, krađe podataka ili nekog drugog načina zloupotrebe.

U nastavku preporučujemo pet osnovnih stvari koje bi trebalo proveriti pre nego što otvorite link koji je neko podelio ili vam je lično poslao.

123

Da li verujete osobi koja je poslala/postavila link?

Odnos prema nepoznatima i značenje „poverenja“ na Internetu bi trebalo da bude preslikano iz realnog sveta, ali nažalost to često nije slučaj. Uprkos tome što uvek obazrivo otvaramo vrata stana ili izbegavamo kontakt sa nepoznatima na ulici, vrlo često nesmotreno otvaramo e-mail poruke ili link koji potiče od čoveka koga nikada nismo sreli.
Ukoliko link potiče od prijatelja, člana porodice ili poznanika dobre su šanse da je sve u redu, ali ipak treba obazriv jer je ovo put kojim se najbrže šire loši linkovi. Ukoliko iz bilo kog razloga sumnjate u ispravnost linka trebalo bi izvršiti dodatnu proveru njegove pouzdanosti. Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na linkove u email porukama koji u naslovu sadrže vaše ime ili je kao pošiljalac naznačena banka ili neka druga finansijska institucija.

Da li “verujete” mreži preko koje je link podeljen?

Doza opreznosti bi trebalo da bude prisutna i kada se radi o linkovima koji su podeljeni u poslovnom okruženje, putem Intraneta i na privatnim grupama, ali oni ne bi trebalo da budu predmet preterane brige i obazrivosti. Međutim, na sadržaj društvenih mreža bi trebalo posebno obratiti pažnju kao na čest izvor “loših” linkova i potencijalnih prevara.

Da li “verujete” mestu na koje link vodi?

Osim što je potrebno proveriti legitimitet izvora i medija putem kog je link dospeo do vas, takođe je potrebno proveriti destinaciju na koju link vodi. Ukoliko vam se ona učini nepoznatom onda bi trebalo dodatno istražiti i utvrditi pouzdanost tog mesta.

Da li se link odnosi na informacije vezane za neki svetski događaj ili aktuelna dešavanja?

U svetu sajber kriminala se ne propušta nijedna prilika koja može navesti ljude na klik. Ovo se posebno odnosi na vesti koje su vezane za neki svetski događaj kao što su: prirodne katastrofe, nesreće ili svetska takmičenja i manifestacije. Pre nego što otvorite link sa ovakvom ili sličnom tematikom trebalo bi posebno voditi računa o svim stavkama za proveru koje smo ovde naveli. Više o jednom ovakvom primeru prevare možete pročitati na: http://blog.extreme.rs/2014/05/20/triput-meri-jednom-klikni/.

Da li je link ka stranici skraćen?

Društvene mreže su najviše od svih ukazale na praktičnu stranu skraćenih linkova jer je na nekima od njih (Twitter) ograničen broj dozvoljenih karaktera u jednoj objavi. Skraćivanje linkova u većini slučajeva iza sebe ne krije zlu nameru, ali to jeste još jedan način za maskiranje prave Internet adrese. Postoji mnogo servisa koji se mogu koristiti u ove svrhe kao što su http://goo.gl/, https://bitly.com/ , http://tinyurl.com/ i http://www.good.ly/. Korišćenjem jednog od ovih servisa nakon skraćivanja pune adrese: http://blog.extreme.rs/2015/02/26/sajber-kriminal-sa-cime-cemo-imati-najvise-posla-u-ovoj-godini/ dobijamo link: http://goo.gl/g7KQ38.
Ukoliko je link skraćen i istovremeno postoji neizvesnesnost u vezi sa njegovim poreklom, možete koristiti neki od servisa kao što je http://checkshorturl.com/, koji će vam pomoći da imate uvid u link prvobitne dužine.

Svoju bezbednost na Internetu ćemo najjednostavnije i najbrže sačuvati ukoliko svoje ponašanje na Internetu prenesemo iz realnog sveta i ophodimo se različito prema nečemu što nam pruža neko nepoznat i što nam pruža osoba od poverenja.