Jedva sam dočekao da izađe Windows 10. Nije da mi je nešto smetalo u osmici, ali volim da čačkam nove stvari, pa sam skinuo finalnu verziju odmah po objavi i sa nestrpljenjem pokrenuo instalaciju.

Odabrao sam Clean instalaciju kapirajući da će stare foldere tipa Program files, Windows, Users i sl. da prebaci u Windows.OLD, pa ću lagano po potrebi da ih vadim odatle. I tako, 29. jula kad je i objavljen, instaliram ja Windows 10.

Ma koliko god ja prihvatao Windows 8, on jeste prvenstveno namenjen tablet uređajima, pa rekoh sebi – ovo je prava stvar. Instalacija je prošla uspešno, svi stari fajlovi se nalaze u Windows.OLD i sav sretan odem na odmor.

Kao što to na odmoru biva, 15 dana ne upalim računar.

Dolazim sa odmora, odmoran i srećan što kod kuće imam novu igračku, jedva čekam da je podesim sebi za posao, pa da vidimo kako će da se pokaže. Start meni super, aplikacije koje mi trebaju rade, mreža radi, sve ide po planu.

Iskopirao sam tridesetak VPN konekcija koje sam imao i uredno ih vratio u Windows 10. Zatim sam iz Windows.OLD foldera izvukao ikonicu ka Remote Desktops sa pedesetak snimljenih konekcija za RDP sa adresama servera. Čak sam i novu verziju Cisco AnyConnect-a našao i radi na keca! Rekao sam sebi – ovo je baš dobro!

Elem, odlazim na posao, palim komp sa novim sistemom, klijent me zove, zamolim ga da sačeka sekund samo da se okačim na VPN – kad ono – da bih se okačio na VPN sa nekadašnjih dva klika sada je čitava nauka.  Ok, nadam se da će to da olakšaju u nekoj bližoj budućnosti, Windows as a service model, early adopteri uvek tako prolaze. Ko mi je kriv što nisam testirao beta verzije, znao bih.

Nakon toga vidim da me fingerprint skener više ne služi kao nekad. Kapiram da je Windows Hello još nov, u razvoju, trebaće mu neko vreme dok ne budem mogao nešto više od logovanja na komp. Moguće je i da će proizvođač laptopa da izbaci neki softver da ne moram da kucam user i pass za svaku RDP konekciju ili web sajt, već da mi logovanje radi preko otiska prsta.

Nakon nekog vremena bio sam zadovoljan desetkom. Osim navedenih problema ostalo je radilo kao što je očekivano. Međutim, jednog dana usred posla nestade mi spisak svih Remote Desktop konekcija. Hm… Bilo mi je čudno –  aplikacija Remote Desktops je još uvek tu, ali mi fali fajl sa konekcijama. Mislio sam da sam ja nešto pogrešno kliktao i ostavim to da rešim kasnije. Sledećeg dana sa Desktopa nestala je i ikonica za Remote Desktops!

Windows.olf fajlovi

https://amanjotk.wordpress.com/

Krenem da guglam i ispostavi se da Windows 10 (čak je to i Windows 8 radio) posle nekog vremena sam briše sve osim User direktorijuma u Windows.OLD folderu. Ja sam u Program Files čuvao gomilu podešavanja za razne aplikacije! Samo će mi vreme reći šta mi još fali… Znam, znam, podešavanja treba držati u Users folderu.

Razlog je izgleda da se oslobodi nepotrebno zauzet prostor na disku, mada sam imao dovoljno prostora i bez tog „čišćenja“.

Ovo je u redu ukoliko unapred znam ili me Windows obavesti da će mi obrisati stare fajlove. Windows.Old očigledno tome i služi, samo ja nisam navikao  da ga koristim na pravilan način. Sad sam naučio!

Windows 10 je totalno OK, ali možete očekivati iznenađenja poput ovog. Fajlovi u u Windows.Old folderu koji nisu u Users direktorijumu biće tu neko vreme (oko mesec dana), nakon čega će biti obrisani kako bi se oslobodio dodatni prostor na sistemskoj particiji.

Postoji čak i link na MS sajtu koji to potvrđuje, ali za mene je bilo kasno kasno – http://windows.microsoft.com/en-us/windows-8/restore-files-upgrade-windows-old.

Generalno, za prosečnog korisnika ovo je u redu, ali je meni zasmetalo. Sreća pa aplikacije za povratak obrisanih fajlova rade posao.