Pre svega moram da vam kažem da ne radim u Photoshopu. Ne obrađujem fotografije, ne snimam video sadržaj, niti dizajniram vizuale za društvene mreže. Dobro… možda ponekad. Kada kampanja ”gori”, rokovi stežu, a resursa manjka – uzmem, napravim nešto što ”može da prođe”. Ili, kako volimo da kažemo – zbudžim.
Takođe, moram da naglasim da sam svakodnevno u kontaktu s ljudima koji to rade.
Radim sa dizajnerima, sarađujem sa digitalnim timovima, komuniciram sa klijentima, kreiram sadržaj koji se plasira online – i, iskreno, sve češće se pitam: šta je od svega ovoga zaista istina? Od svega ovoga što vidimo na internetu?
Mislim da vam postaje jasno, sa ovim sledom misli, zašto mi je tema Content Authenticity Initiative (CAI) privukla pažnju i naterala me da dublje uđem u materiju i evo do čega sam došla…
CAI – inicijativa koja želi da uvede red u digitalni haos
Prvo mi je delovalo kao još jedna inicijativa rezervisana za velike igrače – Adobe, New York Times, Microsoft… Ali sam brzo shvatila koliko sam pogrešila.
Što sam više čitala, postajalo mi je jasnije – suština CAI-a nije u tehnološkim gigantima. Suština je u svima nama koji, na ovaj ili onaj način, kreiramo i delimo sadržaj. U svima nama koji radimo online i ostavljamo digitalni trag.
Svako ko pravi, objavljuje, uređuje ili deli digitalni sadržaj – može, i treba – da razmišlja o odgovornosti.
Jer ako je sve moguće veštački generisati – tekst, sliku, video, čak i glas – ko odlučuje šta je stvarno?
CAI je pokušaj da se ta istina zaštiti…
Šta zapravo radi CAI?
U osnovi, CAI omogućava da digitalni sadržaj – fotografija, video, dokument – dobije metapodatke o poreklu:
- Ko ga je napravio?
- Kada?
- Kojim alatima?
- Da li je nešto menjano?
Ti podaci se zatim kriptografski potpisuju i “lepe“ uz fajl, tako da bilo ko može da proveri njegovo poreklo. Adobe je ovu opciju već uveo u svoje alate, poput Photoshop-a i Premiere-a, ali standard se širi – pojavljuje se u kamerama, mobilnim uređajima, aplikacijama…
I što je najvažnije – sve je transparentno i otvoreno za sve, jer se razvija kroz C2PA koaliciju, zajedničku platformu tehnoloških i medijskih kompanija, ali i istraživača, NVO sektora i edukatora.
A ja?
Ja… Možda ne kreiram slike.
Ali svakodnevno prosleđujem sadržaj.
Preporučujem proizvode.
Pišem tekstove.
Dajem saglasnost na kampanje.
Učestvujem u stvaranju digitalnog utiska, impresije…
I baš zato osećam odgovornost. Ne mogu da ostanem ravnodušna prema alatima koji nam pomažu da razlikujemo istinu od manipulacije.
Verujem da CAI nije namenjen isključivo dizajnerima – već svima nama koji učestvujemo u digitalnoj komunikaciji, na bilo kom nivou. Mi možda ne potpisujemo svaki fajl – ali možemo birati da li ćemo deliti sadržaj koji ima potpis. Zato ne bi bilo loše da počnemo sebi da postavljamo pitanje: Odakle je ovo?
Šta me je najviše podstaklo?
teme često ostanu u domenu “velikih” korporacija, standarda i foruma koji ne dopiru do svakodnevnog rada.
A upravo su oni – stvaraoci, urednici, montažeri, dizajneri – prvi na liniji kada je reč o autentičnosti i poverenju u sadržaj.
Zato sam odlučila da napišem ovaj tekst.
Ne zato što imam sve odgovore.
Ne zato što sam stručnjak za digitalne standarde.
Već zato što mi je stalo.
Stalo mi je da se više priča o ovakvim alatima.
Da znamo da postoji način da zaštitimo ono što je stvarno – i kao autori i kao publika.
Da ne ostanemo pasivni u trenutku kada poverenje u digitalni svet ozbiljno puca. Ovaj tekst je moj mali doprinos toj priči. Možda će pokrenuti razgovor. Možda će podstaći nekog da istraži više. A možda će samo ostati trag – ali potpisan.
Gde možete saznati više?
Ako ovaj tekst nije bio dovoljno informativan, a tema vas je zainteresovala – evo nekoliko mesta odakle sam ja počela:
- contentauthenticity.org – zvanična strana Adobe-ove inicijative
- c2pa.org – tehnički standard i zajednica koja razvija tehnologiju iza CAI
- GitHub – C2PA alati – ako si developer, tu je i kod
- Verifikuj sadržaj ovde – ako želiš da proveriš neki fajl
Poruka za kraj
Ne moraš biti dizajner, novinar ili AI inženjer da bi razumeo važnost digitalne autentičnosti.
Dovoljno je da ti je stalo do istine.
Da veruješ da ima smisla, da u moru informacija, bar neka bude potpisana.
