Odlazak zaposlenog iz firme nas obično fokusira na dodatne administrativne aktivnosti, brigu o tome gde zaposleni odlazi, razduživanju njihovog računara, službenog telefona ili automobila, dok se briga o njegovim poslovnim nalozima i pristupanju poverljivim podacima iznenađujuće često zanemaruje.
U prilog tome da se o pristupu resursima kompanije od strane bivših zaposlenih ne brine dovoljno govore i statistički podaci koje je objavila kompanija ESET. Oko 13% ispitanika se pohvalilo činjenicom da i dalje ima omogućen pristup sistemima bivših poslodavaca, pri čemu je četvrtini omogućen pristup podacima u barem dve prethodne firme za koje su radili, dok 16% njih kaže da može pristupiti nalozima svih firmi za koje su ikada radili.
Šta bivši zaposleni rade kada pristupe svojim starim nalozima?
U početku bivši zaposleni iz radoznalosti “isprobava” da li su mu kredencijali još uvek aktivni i šta mu je od podataka dostupno na uvid. Nakon toga, on uglavnom provodi neko vreme samo čitajući podatke, ne bi li se obaveštavao o dešavanjima u svojoj bivšoj firmi. Nakon što se ohrabri, bivši zaposleni napušta pasivnu ulogu nemog posmatrača i preuzima aktivnu ulogu tako što kreće sa bezazlenom izmenom sadržaja, najčešće sa ciljem da se “neslano” našali. Neki od ishoda ovih radnji bez jasne zle namere jesu izmena podešavanja u konfiguraciji sistema ili skidanje i instaliranje nepotrebnih aplikacija.
Šta NEZADOVOLJNI bivši zaposleni rade kada pristupe svojim starim nalozima?
Osveta bivšeg zaposlenog nije samo dobra filmska priča. Naročito je čest scenario u kome je zaposleni imao visok nivo pristupa sistemu i to iskoristio da ukrade ili obriše ključne podatke radi ostvarivanja finansijske koristi, podržavanja konkurencije ili zadovoljenja želje za osvetom.
Narušavanje poverljivosti i sigurnosti podataka obično počinje i mnogo ranije, pre samog odlaska zaposlenog. Vrlo često se otpuštanja radnika mogu predosetiti i tada zaposleni preduzimaju korake koji za njih nisu uobičajeni, kao što su snimanje poverljivih podataka na ličnu USB memoriju ili slanje istih na privatnu email adresu.
Iskustvo i praksa pokazuju da upravo “procureli” pristupni podaci i “zastareli” otvoreni nalozi jesu, većinom, uzrok napada u kojima je došlo do masovne povrede tajnosti podataka. Takođe, na blogu kompanije ESET se navode podaci iz izveštaja o korporativnoj bezbednosti iz 2013. godine, koji navode da je više od tri četvrtine (76%) mrežnih upada bazirano na slabo zaštićenim ili ukradenim kredencijalima bivših zaposlenih.
Šta možete učiniti kako biste predupredili sve ove pretnje – PREPORUKE i SAVETI
1. Vrlo ažurno i precizno održavajte spisak kritičnih podataka – gde se nalaze, ko ima pristup ovim podacima i beležite način na koji se oni štite.
2. Kontinualno nadgledanje pristupa podacima i svih aktivnosti vezanih za prijavljivanja, kao i čuvanje svih logova email sistema.
3. Uspostavljanje formalnog postupka i procedure za radnike koji odlaze. Sam postupak bi trebalo da sadrži kontrolni spisak svih aktivnosti koji bi trebalo da sadrži stavke kao što su kontrola pristupa podacima bivšeg zaposlenog i kontrola njegovih lozinki za osetljive delove mreže. Spisak bi, ukratko, trebalo da izgleda ovako:
- Ugasiti ili onemogućiti nalog Petra Petrovića – što automatski onemogućava VPN, e-mail nalog i pristup mreži. Ovo bi trebalo učiniti ODMAH nakon stupanja odluke o odlasku na snagu;
- Preusmeriti e-mail Petra Petrovića na Jovana Jovanovića, dok svi korisnici ne budu obavešteni o tome da Petar više ne radi;
- Proveriti kroz Petrove funkcije u firmi da li je još nečemu dodatno imao pristup, pa te naloge ugasiti ili ih preimenovati na ostale zaposlene.
4. Definisanje i sprovođenje procedura za upravljanje lozinkama gde su osnovne aktivnosti definisanje pravila kojim se default lozinke menjaju odmah pri prvom logovanju, izbegavanje korišćenja zajedničkih lozinki i njihova redovna izmena za sve zaposlene.
Deo teksta preuzet i preveden sa http://www.welivesecurity.com/2014/05/28/thousands-ex-workers-still-password-old-jobs/.
