Godina je 1975.
Upisana je zlatnim slovima u istoriju kulture, umetnosti i tehnologije. Te godine svet prvi put čuje “Bohemian Rhapsody” – pesmu koja prkosi pravilima, traje predugo za radio, ali postaje besmrtna. Na filmskom platnu, “Let iznad kukavičijeg gnezda” briše granice između žanrova i emocija, odnoseći svih pet najprestižnijih Oskara – podvig ostvaren samo tri puta u istoriji.
I dok su jedni menjali tok umetnosti, drugi su imali ideju da menjaju svet iz garaže. Te godine, dvoje mladih entuzijasta i vizionara – Bill Gates i Paul Allen, dolaze na ideju koja tada deluje kao naučna fantastika: “Računar na svakom stolu i u svakom domu”. Ne kao ukras, već kao alat za sticanje znanja, stvaranje i promenu dotadašnjeg načina rada. Mnogi su sumnjali u tu zamisao, mnogi su mislili da su to samo snovi dvojice dečaka, baš kao što su sumnjali da će “Bohemian Rhapsody” ikada uspeti ili da će film o psihijatrijskoj ustanovi osvojiti svet.
Ali 1975. godina nije bila godina u kojoj se samo sanjalo – to je bila godina u kojoj su snovi počeli da menjaju svet. I nije bila samo početak snova – to je bila godina kada je rođen Microsoft, a s njim i novo doba. Tako je počela jedna tiha revolucija.
Detinjstvo: godine kada je svet učio da klikće
Početak osamdesetih. Računari su brujali pri pokretanju, a ekrani su trepereli. Svejedno, gledali smo ih s divljenjem – kao da su pred nama vrata nekog paralelnog sveta.
U tom novom svetu, Microsoft je još pravio prve korake. MS-DOS, prve verzije Windowsa i interfejsi koji su više podsećali na komandne linije iz naučnofantastičnih filmova nego što bismo danas rekli „user-friendly“. Sve je bilo sivo, strogo, sa ikonama koje su ličile na piktograme iz tehničkog crtaća, a ne na alat za rad. Ali, iza svakog treptaja kursora krilo se obećanje: „Jednog dana, ovo će biti jednostavno.“
Bila su to vremena disketi koje su stajale u kutijama kao porodične fotografije, sporog učitavanja koje je testiralo strpljenje, i onog večitog pitanja koje se šaptalo u strahu: „ Šta ako slučajno izbrišem ceo sistem?“. U tim ranim godinama, milioni korisnika su po prvi put iskusili osećaj kontrole nad ekranom. Mogli smo da napišemo tekst, sačuvamo belešku ili izračunamo budžet – sve to uz pomoć nekoliko komandi i previše strpljenja.
A ako ste imali sreće – negde između pokušaja da formatirate disketu i pokušaja da shvatite razliku između Save i Save As – pokrenuli biste i svoju prvu igricu, onu što se pokretala iz .exe fajla i izgledala kao svemirska avantura u dve boje.
Najbitnije što nas je Microsoft naučio bilo je to da verujemo da mi kontrolišemo mašinu, umesto da je se plašimo.
Adolescencija: Windows 95 i prve velike ljubavi
Godina je 1995.
Microsoft lansira Windows 95 – i digitalni svet više nikada neće biti isti. Po prvi put dugme “Start” nije značilo početak trke, već početak svega – pokretanja, povezivanja, istraživanja. Grafički interfejs bio je kao igračka: šaren, dinamičan, ljudski.
Ako ste u to vreme prvi put otkrili Paint, Minesweeper ili Internet Explorer, znajte – vaša digitalna adolescencija je sinhronizovana s Microsoftom. Počinjali smo uz Word, Excel, sa prvim emailovima, i naučili da nikada ne treba gasiti računar bez “Shut Down”.
Naravno, nije sve išlo glatko. Tu su bili i plavi ekrani, izgubljeni dokumenti i večita dilema: “Da li sam kliknuo Save?”. Ali, kao i svaka adolescencija, i ova je bila puna učenja, radoznalosti, uspona i padova. Microsoft tih godina nije bio samo alat, već je postao pravi saputnik u otkrivanju sveta – od prvog digitalnog potpisa do prvog poslatog emaila sa “.com” domenom.
Zrelost: svet se digitalizuje, a Microsoft staje rame uz rame svakodnevici
Godina je 2001.
Ulazimo u novo milenijumsko doba. Na tržištu se pojavljuje Windows XP – stabilan, ozbiljan, pouzdan. Izgleda kao da je Microsoft konačno odrastao. I jeste. Interfejs više nije igračka; sada je to alat za posao, školu, za sve i svakoga.
Kao da je detetu iz garaže neko rekao: “Sada je tvoj red da pomogneš svetu da se snađe u novoj eri.” Word postaje alat za izradu ozbiljnih dokumenata, Excel za strateško planiranje, a PowerPoint za prezentacije koje oblikuju poslovne odluke. Pojavljuje se SharePoint, uvodeći koncept timske saradnje u digitalni prostor – daleko pre nego što su “rad od kuće” i “virtuelni timovi” postali svakodnevica. A zatim sledi ključni trenutak zrelosti: lansiranje platforme Azure i početak prelaska u oblak – temelj za novu eru fleksibilnosti i globalne povezanosti.
Microsoft se više ne zadovoljava time da bude samo softverska kuća. On postaje platforma. Ekosistem. Više nije samo alat u kancelariji; postaje deo doma. Prijatelj u slobodno vreme. Tehnološki saveznik u svakom trenutku dana.
Savremeno radno mesto: Microsoft u doba oblaka i veštačke inteligencije
U prethodnih desetak godina Microsoft je pokazao ono što retko koji velikan uspeva: sposobnost da se menja, prilagođava i uči – čak i kada je na vrhu. Umesto da diktira tempo, uči da osluškuje potrebe korisnika i da im se prilagođava.
Microsoft 365 više nije samo paket aplikacija – već savremeno radno mesto koje se razvija zajedno sa svojim korisnicima. Teams redefiniše način na koji sarađujemo. Copilot menja način na koji razmišljamo i stvaramo. Azure AI postaje osnova za transformaciju ključnih sektora – od zdravstva i obrazovanja do inženjeringa i naučnih istraživanja.
Microsoft je nekada učio kako se piše kod. Danas uči kako da kod razume čoveka. Naglasak više nije na pukoj moći tehnologije, već na svrsi. Na održivosti. Na pristupačnosti. Na ideji da svako, bilo gde, može koristiti tehnologiju koja unapređuje život – bez prepreka, uz podršku.
I baš kao u svakoj pravoj bajci, junak ne osvaja krunu – već znanje, i sa njim odgovornost. Odgovornost da tehnologija bude u službi čoveka. I da bi svaki klik imao smisao.
Epilog: I živeće… ne kraj, već sledeće poglavlje
Danas Microsoft slavi 50 godina postojanja. Satya Nadella, izvršni direktor kompanije, istakao je da “Nije stvar u dugovečnosti, već relevantnosti. Naša budućnost neće biti definisana onim što smo izgradili, već onim što osnažimo druge da izgrade.” Te reči nas podsećaju da priču Microsofta nisu ispisali samo njegovi proizvodi, već i svi ljudi koji su pomoću te tehnologije stvarali nešto svoje.
A mi – koji smo uz Microsoft odrastali, kucali, grešili, čuvali dokumente na disketama i sada koristimo veštačku inteligenciju kao svog “kopilota” – slavimo zajedno sa njim. Jer ovo nije samo priča o jednoj kompaniji. Ovo je priča o vremenu u kojem smo naučili da je znanje dostupno, da su digitalni alati produžetak naše kreativnosti i da svaka promena počinje jednim klikom.
Microsoft je ispisao vrednu istoriju dugu 50 godina i nastaviće da je piše ulaskom u novo doba. Priča o savremenom radnom mestu, digitalnoj transformaciji i tehnologiji u službi čoveka nadalje će dobijati svoj epilog u skladu sa zahtevima koje vreme postavlja ispred čovečanstva. Zato na kraj ove priče ne stavljamo tačku, već tri…
