Danas, kada veliki deo života provodimo online, sajber nasilje nažalost postaje sve češća pojava, međutim postoje načini da mu se suprotstavimo.
Digitalni svet, baš kao i onaj stvarni, odražava naše ponašanje – i dobro i loše. Nažalost, to znači da internet često otvara vrata istim lošim navikama koje viđamo i u svakodnevici, ponekad ih čak i pojačava. Microsoftovo istraživanje iz 2023. godine, sprovedeno u 17 zemalja, pokazalo je da roditelji širom sveta najviše brinu zbog sajber nasilja, uznemiravanja i zlostavljanja – problema koji pogađa skoro 40% dece. Ako se ovakva ponašanja ne prepoznaju i ne zaustave na vreme, mogu imati ozbiljne posledice po mentalno, a neretko i fizičko zdravlje dece. U pojedinim slučajevima, ishod je bio i tragičan. Zato je važno da zajednički obezbedimo da početak nove školske godine ne donese i novi talas neprihvatljivog ponašanja na mreži.
Nova godina, isti stari problemi?
Microsoftovo istraživanje pokazuje da roditelji širom sveta čak više brinu zbog sajber nasilja nego zbog rizika od seksualne eksploatacije dece, dezinformacija ili fizičkih pretnji. Sajber nasilje može imati mnogo lica: od uvreda i širenja lažnih glasina, do deljenja eksplicitnih sadržaja bez pristanka ili čak otvorenih pretnji.
Takva ponašanja često se pojačaju na početku školske godine, dok se deca navikavaju na nove grupe, dok neki pokušavaju da pokažu dominaciju, a školski pritisci donose nove brige i anksioznosti. U tom periodu roditelji i škole često imaju fokus na druge obaveze, pa ozbiljni problemi lako promaknu. Zbog toga je presudno na vreme prepoznati prve znake sajber nasilja, pre nego što situacija izmakne kontroli.
Kako da prepoznate da li vaše dete trpi nasilje na internetu?
Razgovor s detetom o njegovim online iskustvima često je prvi, ali i najteži korak u borbi protiv sajber nasilja. Deca se ponekad stide da razgovaraju o tome ili se plaše da bi situacija mogla postati još gora ako progovore. Zato je važno da obratite pažnju na iznenadne promene u ponašanju koje mogu ukazivati da nešto nije u redu.
To mogu biti nagle promene raspoloženja, gubitak samopouzdanja, nezainteresovanost za stvari koje su ih ranije radovale, nagle promene u vremenu provedenom pred ekranom (bilo više, bilo manje), izbegavanje škole ili druženja, kao i lošiji rezultati u školi. Može se javiti i umor, promene u ishrani, a dete može postati i defanzivno kada pokušate da otvorite razgovor o toj temi.
Najbolji primer za suzbijanje sajber nasilja
Nije lako, ali održavanje otvorene komunikacije sa detetom u ovakvim situacijama najvažniji je korak koji možete preduzeti. Strahovi i brige najlakše rastu kada se o njima ćuti. Upravo iz tog razloga, ključno je da dete zna da vam uvek može prići i poveriti se, bez straha da ćete ga osuditi ili kazniti.
Ipak, jednako je važno da ne zadirete previše u njihov privatni prostor, osim ako ne primetite da se dešava nešto ozbiljno. Umesto direktnog pitanja poput: „Da li te neko maltretira?“, često je delotvornije pitati nešto otvorenije, npr „Kako si?“ ili „Kako ide u školi?“. Birajte trenutak i mesto gde vas niko neće čuti, jer osećaj neprijatnosti kod tinejdžera može biti velika prepreka u iskrenom razgovoru.
Osim razgovora, postoje i proaktivni koraci koje možete preduzeti kako biste smanjili rizik od sajber nasilja. Jedan od njih je redovan razgovor s decom o privatnosti i bezbednosti na internetu – da znaju kako da prepoznaju rizične situacije i zaštitite se.
Ovo su neki praktični koraci za smanjenje rizika od sajber nasilja:
- Razgovarajte o privatnosti i bezbednosti – online
Objasnite detetu zašto je važno čuvati lične podatke i kako da se ponaša na mreži.
2. Budite u toku sa aplikacijama koje koriste
Proverite podešavanja i postarajte se da budu prilagođena njihovom uzrastu i pojačanoj privatnosti.
3. Objasnite rizike društvenih mreža i gejming platformi
Pričajte sa njima o opasnostima kao što su ucene putem fotografija (sextortion) i deepfake sadržaji.
4. Podstičite zdravu dozu skepticizma
Naučite ih da ne veruju svakoj osobi na internetu, naročito ako je nisu upoznali uživo.
5. Zahteve za povezivanjem od nepoznatih ljudi treba odmah odbiti
Jasno stavite do znanja da prijateljski zahtevi od stranaca ne treba da se prihvataju.
6. Budite informisani ko su im prijatelji – i online i offline
To vam daje dodatnu sigurnost i bolji uvid u njihov društveni krug.
7. Razmotrite tehnička rešenja
Postavite ograničenja na telefonu (sadržaj, vreme pred ekranom) ili instalirajte softver za roditeljsku kontrolu.
Bitno je da pre nego što uvedete pravila ili aplikacije, razgovarajte s detetom. Ako ne razume zašto, veća je šansa da će se buniti i pokušati da ih zaobiđe.
Najgori mogući scenario
Ukoliko otkrijete da je vaše dete žrtva sajber nasilja, najvažnije je da ne paničite. Razgovarajte smireno, saznajte šta se tačno dešava i kako se dete oseća. Ne preterujte u reakcijama – ono što mu je sada potrebno jeste vaša podrška i mir. Pokažite mu kako da blokira nasilnika, sačuvajte sve dokaze (screenshot je zlata vredan) i prijavite incident platformi na kojoj se desio. Ako je potrebno, uključite i školu.
Nasilje je, nažalost, deo odrastanja mnoge dece. Danas, uz telefone i internet, nasilnici imaju veći domet nego ikada – ali isto tako i vi imate najmoćnije alate na svojoj strani: empatiju, strpljenje, tehničko znanje i ljubav. Budite pažljivi i osluškujte kroz šta vaše dete prolazi. Dajte mu prostor, ali i sigurnost da ste tu. Naučite ga da pravilno koristi tehnologiju i budite spremni – i sa planom i sa zagrljajem, ako stvari krenu po zlu.
Tekst preuzet sa: Don’t let “back to school” become “back to bullying”
