Kada se bavite računarima i zaljubljenik ste u tehniku, bez obzira na specijalizaciju, prijatelji će vam se uvek obraćati za savet. Kada kupuju ili nadograđuju svoje mezimce, kada imaju neki softverski ili hardverski problem, kad nešto ne radi – vi ste najbrži put do rešenja. Sigurno će vam ponekad svega biti preko glave, ali taj altruistički poziv i želja da pomognete drugima nagradiće vas znanjem i iskustvom, naučiti vas upornosti i strpljenju i, polako kroz godine, omogućiti vam da unovčite stečene veštine u profesionalnim vodama. Recimo, u tehničkoj podršci jednog od najboljih antivirusnih programa na svetu. No, nije ovde reč o meni. Zapravo, priča je o jednom talentovanom dečaku iz Valjeva koji je na početku jednog sličnog putovanja.
Neša ima 13 godina i, kao i većina njegovih vršnjaka, obožava da pika igrice na kompu. Kada završi ovozemaljsku obavezu u vidu domaćeg zadatka, Neša pali svoj teleport i poleće u svet digitalnih čuda. Bije bitke sa botovima, igra u multiplejeru, istražuje nove naslove i beskrajne mape otvorenih svetova. U pauzama osvajanja vodi brigu o svom teleportu i trudi se da iz njega izvuče i poslednji atom snage. Svaki frejm se računa i dok ne dođe u posed moćnog grafičkog akceleratora novije generacije, Neša će tabati neprijatelje srcem Mandušića Vuka – „integrušom“ uparenom sa dečijom upornošću.
Odlika velikih ratnika je da se ne stide da pitaju starije oficire za savet, pa ponekad u priču upadnem i ja. U sledećem slučaju Neša je na školskom raspustu sa mlađim bratom Nemanjom koji na svom teleportu ima manji kvar. Posle kraćih pregovora sa ujnom Danijelom, dogovoren je međuplanetarni razgovor.
— Dobar dan, gospodine Denise, imao bih jedno pitanje za vas!
— Zdravo, Nešo! Izvoli!
— Imamo problem na Nemanjinom računaru, stalno iskaču neke poruke i prekidaju nas dok se igramo. Čini mi se i da je kompjuter zbog toga usporio. Znate, Nemanja ima integrisanu grafičku karticu, ali ranije smo mogli da igramo neke igrice. Sad neće da ih učita. Pokušao sam u Control Panelu da deinstaliram jedan program, ali ne uspevam. Moguće je da ima i virusa, čudno se ponaša. Skidali smo neke krekove sa torenta, da budem iskren. Na C particiji ima dovoljno slobodnog mesta, proverio sam. Imate li neki predlog?
— Možeš li mi reći šta piše u tim porukama?
— Naravno, samo trenutak. „The uninstallation could not be completed…“ i ima još jedna „Failed to start kernel modules…“
— Ok. Pokušaćemo da rešimo problem, ali ništa ne obećavam.
— U redu. Hvala vam svakako!
— Otvori Google Chrome i u pretrazi kucaj „download Revo Uninstaller“. Klikni na prvi link, pa onda na dugme free download i snimi instalaciju negde na desktopu. Nakon toga se vrati na pretragu i kucaj „download ESET Internet Security“, pa preuzmi i njega. Revo Uninstaller je besplatan u osnovnoj verziji, a ESET možeš da koristiš sledećih mesec dana.
— Znam, taj program prodaje vaša firma!
— Tako je, bravo!
— Preuzeo sam!
— Ok, sad me pažljivo slušaj…
Zahvat je trajao oko dvadesetak minuta. Sa Revo Uninstaller-om smo spornu aplikaciju uklonili relativno lako. Neki stari i neažurni antivirus zamenili smo ESET-om koji je pronašao nekoliko infekcija i uklonio ih. Ostalo je još nekoliko koraka koje će Neša i Nemanja završiti sami…
— Znaš šta treba da radiš dalje?
— Znam. Ako nešto zaboravim, mogu li da vas pozovem ponovo?
— Naravno, Nešo, biće mi zadovoljstvo!
— Doviđenja i hvala!
— Hvala tebi i pozdravi ekipu!
— Hoću!
Nekoliko sati kasnije, telefon i dalje ne zvoni. Nisam izdržao, pozvao sam Danijelu. Kaže, eno ih, igraju se, izgleda da je sada sve ok…
— Hej, vas dvojica, zašto niste javili Denisu da je problem rešen!?
Posle blagog ujninog prekora i izvinjenja koje sam načuo u daljini, nastavili su da tabaju botove.
Nešina elokventnost i razboritost je za primer, pa uvek stavim telefon na spikerfon da i ostali moji ukućani uživaju u našim razgovorima. Za divljenje su i termini kojima se služi u njegovim godinama, dok ih sa razumevanjem povezuje i smisleno se obraća sa manirima mladog gospodina. Vreme provedeno za računarom je važno za sticanje znanja i veština, ali su podjenako važni i društveno-socijalni kvaliteti koji ne rastu u fotelji teleporta. Održavanje tog balansa nije lak zadatak i njegovim roditeljima mogu samo da kažem – svaka čast.
A, gde ja tu mogu da pomognem? Tehnički ne puno. Možda koji trik iz rukava i par smernica, ali većinu mog znanja mladi ratnik bi sažvakao vrlo brzo. Korisniji ću biti u podsticanju njegove ljubavi i dečije zainteresovanost za svet računara, da ih čuva i neguje. I naravno, da budem podrška, kad god zatreba.
