Kolaboracija kakvu (ne)želimo već dugo – Šta (ne)možemo zajedno u Adobe svetu?

Adobe već neko vreme radi na načinima da nam omogući da delimo dokumente sa drugim korisnicima. Da vidimo dokle se stiglo s tim.

Danas je prilično normalno da ljudi rade od kuće. Pandemija nam je pokazala da korisnici ne moraju da sede u istom prostoru da bi se zajednički radilo na projektima. No, kada je Adobe u pitanju, to nije bilo baš omogućeno. Mogli smo da delimo isti dokument kroz neku platformu (Dropbox, Google Drive npr.), ali to zapravo nije imalo nikakve veze sa Adobeom. Odnedavno, Adobe je krenuo da razvija opcije za stvarnu saradnju na istom kreativnom projektu. Što je i logično, to se sve odvija kroz Creative Cloud okruženje. Verovatno je to i razlog zašto je ukinuta sinhronizacija dokumenata sa lokalnog računara sa Creative Cloudom, kako bi se taj prostor koristio za prave Cloud dokumente.

Šta je u ponudi?

Adobe nas već nekoliko godina unazad navikava na beta verzije svojih programa, koje su poligon za masovno testiranje i razvoj određenih ideja, pa su (za sada) sve opcije kolaboracije vezane za Beta verzije programa. Kao što sam već napomenuo, sva kolaboracija se odvija kroz Creative Cloud, pa tako svi dokumenti na kojima se sarađuje moraju biti tamo sačuvani.

Photoshop (Beta)

Photoshop je krenuo odličnim putem, tj. tehnologija koju razvija omogućava istovremeni rad više korisnika na jednom dokumentu. To je ono što zamišljamo pravu saradnju, naročito kod projekata koji se događaju u tesnom vremenskom okviru. Dizajneri koji vole da sve osmišljavaju sami, verovatno, neće biti oduševljeni ovom opcijom, ali projektima gde treba pokriti više stvari odjednom (retuš, dizajn, tekst…) ovo može da bude super korisno.

Cela stvar radi slično zajedničkom radu na Google dokumentima. Jasno se vide kursori svih koji u isto vreme menjaju dokument, sa njihovim imenom. Na taj način svako zna šta drugi rade, pa neće doći do situacije da više ljudi menja isti deo dokumenta. Korisnici mogu da komuniciraju u realnom vremenu kroz panel Comments, pa je tako ovaj proces još lakši.

U ovom trenutku, Photoshop nudi ovu opciju kroz Private Beta verziju, kojoj se može pristupiti na bazi prijave, što će reći da korisnici još uvek ne mogu da je probaju direktno kroz program, već kada prihvati prijava, ova opcija biva omogućena u programu. Dok ovo pišem, još uvek čekam prihvatanje moje prijave. Ono što sam imao prilike da vidim na dostupnim snimcima, ovo radi odlično!

InDesign (Beta)

I ovde dokument prvo mora da bude sačuvan u Creative Cloud-u. Kada je InDesign u pitanju, kolaboracija nije tako glatka kao kod Photoshopa. Korisnici još uvek ne mogu istovremeno da menjaju isti dokument. Verovatno je razlog to što su InDesign dokumenti mnogo kompleksniji, sa mnogo različitih elemenata, koji se nalaze na različitim stranicama.

Imao sam 40-minutni razgovor sa čovekom iz Adobea, koji radi podršku za InDesign/InCopy i on mi je rekao da inženjeri rade na tome da više korisnika može da menja dokument. No, Adobe često istražuje određene opcije, da bi kasnije utvrdio da one u perspektivi troškovi/dobiti nisu realne. Videćemo da li će ova vrsta kolaboracije proći tu proveru.

Bilo bi super kada bi korisnici mogli istovremeno da slažu istu publikaciju, ili novinsku stranicu. To bi moglo da ubrza stvari,

Ili, ne…

Pitanje je kako se zapravo prave novine i časopisi. Proveo sam deo karijere radeći u dnevnim novinama, a i dizajnirao sam i složio priličan broj časopisa, pa mogu da kažem da postoje dva načina kako se takve publikacije mogu praviti sa pozicije urednika.

Prvi je „šta ima u frižideru to se kuva”, gde urednici sastavljaju stranicu od vesti koje su tog dana pristigle. Taj način je nešto što se najčešće može videti u domaćim redakcijama dnevnih novina. To često dovodi do toga da se čeka do poslednjeg trenutka kako bi se skupile najaktuelnije vesti, što ima za posledicu priličan pritisak na ljudima koji te stranice treba da slože. Za ovakvu situaciju bi možda bilo zgodno da više ljudi može da edituje InDesign dokument istovremeno, da bi se „stigli” tesni rokovi.

Drugi način je „planiramo šta kuvamo danas”. U tom slučaju postoji jasan plan šta se nalazi na svakoj stranici, koja je tema i ko će o tome pisati. Delovi InDesign dokumenta „dodeljuju” se naznačenim novinarima koji taj sadržaj pišu u Adobe InCopy aplikaciji. InCopy postoji prilično dugo i ona je „mlađi brat” InDesigna. Namenjen je autorima (novinarima) da u njemu pišu tekstove koji su im dodeljeni, a ti tekstovi se sa svakim čuvanjem (Save) ažuriraju u matičnom InDesign dokumentu. Na kraju, tehnički urednici (slagači/prelamači) treba samo da pregledaju stranicu i da vide da li je sve „leglo” gde treba.

Pitate se čemu sada ova cela priča o pravljenju novina i pominjanje nečega što postoji decenijama. Razlog je što sada, konačno, imamo InCopy on the Web (Beta), koji omogućava da sve ovo bude mnogo lakše. Kada je InDesign dokument sačuvan u Creative Cloudu, iz njega se može dodeliti okvir za tekst nekom autoru da ga popuni tekstom. Sve što je potrebno je da kroz panel Content Editing željeni okvir dodeli određenoj osobi sa određenom email adresom. Ta osoba će dobiti mail sa linkom do InCopy on the Web stranicom i tamo će moći da edituje tekst u dodeljenom okviru. Autor mora da ima otvoren Adobe ID (koji je besplatan i pravi se u roku od pola minuta) da bi mogao da pristupi dokumentu, ali ne i licencu, jer se sve radi kroz web pregledač. Okruženje je prilično jednostavno i ima samo dve ikonice – Page i Assigments. Page prikazuje stranice dokumenta, a Asigments, dodeljene okvire za editovanje. Kada u odeljku Assigments izabere željeni okvir pojaviće se malo dugme Edit (moglo bi da bude veće) i klikom na njega se ulazi u posebno okruženje u kojem se radi sa tekstom. Kada autor završi sa unosom ili izmenom sadržaja, klikne na dugme „Done” i posle par sekundi sadržaj tog okvira se ažurira u InDesign dokumentu. Nažalost, ovde, za razliku od regularne verzije InCopy-a, informacija o količini teksta koja treba da se unese u okvir (premalo, previše ili tačno koliko treba teksta) tzv. Copy Fit nije baš najvidljivija. Kada je korisnik u „Edit“ okruženju, ta informacija se može videti u donjem desnom uglu pregledača gde se ispisuje vrednost u procentima koja predstavlja popunjenost okvira tekstom. Verujem da je to samo pitanje Beta verzije i da će u nekom sledećem unapređenju to biti urađeno bolje.

Upotreba ovoga nije samo zgodna za autore tekstova, već može da bude odlična za i lektore i korektore. Autor je napisao svoj tekst kroz InCopy on the Web i bilo bi odlično da to neko pročita i ispravi greške, kojih najverovatnije ima. Sve što osoba koja radi u InDesignu treba da uradi je da dodeli isti okvir lektoru kroz pomenuti Content Editing panel. U tom slučaju, okvir se automatski odjavljuje od autora i dodeljuje lektoru. Valja napomenuti da okvir u jednom trenutku može da bude dodeljen samo jednom korisniku, pa ako InDesign korisnik želi da nešto promeni u tom okviru, mora zapravo da odjavi dodeljene korisnike (Check out). Srećom, InDesign jasnom porukom pita korisnika da li to želi da uradi. Sa druge strane, InDesign korisnik je kreativac i ne bi trebalo da se bavi tekstom, pa osim u specijalnim slučajevima, nema potrebe da odjavljuje dodeljenog korisnika (autora ili  lektora).

Lepota ovog procesa je što InDesign korisnik može da radi na dokumentu, a da istovremeno drugi korisnici menjaju sadržaj kroz InCopy on the Web.

Illustrator (Beta)

Illustrator je problemu zajedničkog editovanja prišao sa treće strane. I ovde se, svakako, dokument čuva u Creative Cloudu, i kada se neko pozove na editovanje i kada otvori pozivni email, link se otvara u Illustratoru za web.

Illustrator za web je sve bliže mogućnostima desktop verzije, pa se test dokument koji sam napravio prilično lako otvara i menja. Nemam mogućnost da testiram sa još jednom Adobe licencom da li se podeljeni dokument pojavljuje u Creative Cloud dokumentima kod drugog korisnika. Ako se pojavljuje, onda se taj dokument može otvoriti u desktop verziji. No, kako postoji opcija Download, uvek je moguće preuzeti podeljeni dokument i raditi na njemu na desktop računaru. No, to se ne razlikuje od bilo kakvog drugog slanja dokumenta mailom ili nekim servisom za slanje (npr. WeTransfer). Nalazim da deljeni Dropbox folder može da bude upotrebljiviji u tom smislu.

Deljenje kroz Creative Cloud

Dokumenti sačuvani u Cloudu se mogu deliti direktno iz CC-a, klikom na opciju Share za svaki pojedinačni dokument. Pošto i regularne verzije programa mogu da čuvaju Cloud dokumente, ova opcija deljenja nije isključivo vezana za Beta verzije.

Kada se dokumenti dele iz CC-a oni se mogu otvoriti u desktop verzijama, ali i u Cloud verzijama. Shodno tome, opcija deljenja iz Illustratora (Beta) nije ništa drugo do deljenje Cloud dokumenta, te ne nudi ništa novo u odnosu na dosadašnje mogućnosti. Kod InDesigna, deljenje Cloud dokument se otvara u desktop verziji, jer ne postoji (bar još uvek) InDesign for web.

Očigledno da je Adobeov cilj da jednog dana sve radimo u Cloudu i da su nam aplikacije tamo. No, to je tema za neki drugi tekst.

Kolaboracija kakva nam stvarno treba

Odavno imamo mogućnost da podelimo dokument i da neko ostavi komentare šta želi, pa je time pokrivena saradnja između klijenta i dizajnera. Sada je red na saradnju između dizajnera. Ono što Photoshop razvija je ono što svi mi želimo. Simultani rad više korisnika na istom dokumentu. Adobe je poznat po tome da za razvija tehnologiju za jednu aplikaciju, koju posle proširi i na druge. Nadam se da je to i ovde slučaj, jer opcije deljenja koje nude InDesign i Illustrator (pa i Photoshop trenutno) nisu nešto što do sada nije moguće uraditi na neki drugi način. Ono što se nudi kroz InCopy for Web je nešto što će promeniti priču. Creative Cloud je prava platforma preko koje dokumenti treba da se dele, i nadam se da će nam uskoro omogućiti simultani rad više korisnika.