Moj stari drugar Ljuba je pasionirani fotograf lutalica tj. luta gradom i beleži svet oko sebe kroz objektiv svog fotoaparata. Oko vrata nosi pomalo ofucani Nikon D200 sa all-round Sigma objektivom 28-200mm. Prava oprema za vrstu fotografisanja kojom se bavi i po njegovoj priči neuništiva mašina kojom je napravio više od 320 hiljada fotografija (!).
Kako obraditi 320 hiljada fotografija?
Nisam mogao da ga ne upitam kojim softverom obrađuje sve te silne fotografije.
On odgovori: – Photoshop, naravno!
– Ne koristiš Lightroom? – upitah ga začuđeno, dok mi se u glavi vrtela cifra od 320 hiljada fotografija koje treba pregledati, odabrati, sortirati, obraditi i, naravno, jednog dana pronaći određenu u tom moru snimaka.
– Ne treba mi Lightroom! – odgovori prilično ubeđeno.
– Jesi li probao da ga koristiš? – upitah ga, očekujući odgovor koji će uslediti.
– Nisam. – usledi očekivani odgovor.
– Pa kako onda znaš da ti ne treba?
U to krajičkom oka ugledah lepu Beograđanku kako prolazi pored nas Knez Mihajlovom. Ni Ljubi nije promakla klasična beogradska lepotica i on refleksom revolveraša okide dva snimka crnke u brzom hodu.
Čemu služi i kome treba Lightroom?
Imao sam prilično posla tog dana i morao sam da završim druženje sa Ljubom. No, ceo dan nisam mogao da izbijem iz glave 320.000 (hiljada) fotografija i njihovu organizaciju i obradu. Nije mi prvi put da se sretnem sa fotografima amaterima i onima koje ta aktivnost “lebom rani”, koji rade samo u Photoshopu i ne koriste Lightroom.
A Adobe je Lightroom napravio specijalno za takve ljude.
Brza pretraga snimka prema specifičnom kriterijumu
Lightroom, program za obradu fotografija, ima automatizovani sistem za uvoz fotografija u svoju bazu. Photoshop, takođe alat za obradu fotografija, nema nikakvu bazu podataka, pa je već tu vidljiva razlika. Svi oni koji koriste isključivo Photoshop, organizuju svoje fotografije kroz sistem foldera koji nudi operativni sistem, što je prilično nezgrapan i neodgovarajući način da se to uradi. Lightroom, sa druge strane, fotografije smešta u svoj katalog, a same zapise (fajlove) u foldere po datumu snimanja. Sad, potrebno je promeniti način razmišljanja i prestati sa gledanjem fotografija po folderima i početi pregled kroz bazu. Problem koji će mog drugara Ljubu da stigne kada bude došao kući je gde će da smesti fotografiju pomenute crnokose lepojke – u folder “lepe žene ” podfolder “crnke” ili će da je smesti u folder “beograđanke” podfolder “suptilne, jedva vidljive”. Šta god da odluči, ostaće mu onaj drugi kriterijum za sortiranje te fotografije. Naravno, može uvek da tu fotografiju stavi u dva (ili više) foldera, što će rezultirati većim zauzimanjem prostora za čuvanje podataka, obradom i pretragom na više mesta… Uh, od same pomisli na ovo mi se malkice zgužvao mozak.
Katalog, sa druge strane, rešava sve te probleme u jednom prolazu. Pri uvozu u katalog Lightroom preuzima podatke o vremenu snimanja, svim parametrima snimanja, GPS koordinate (ako ih ima) i dodatnim podacima, ako ih je fotograf podesio u aparatu. Dalje, u metadata podacima pod sekcijom lokacija moguće je uneti mesto snimanja (u ovom slučaju, Beograd, podlokacija Knez Mihailova). A svi opisi (žene, lepe, crnke, suptilne…) mogu da se upišu pod ključne reči. Kada bi Ljuba koristio Lightroom, mogao bi unosom bilo kojeg od ovih parametara, kao i nekih parametara snimanja da pretraži bazu i u roku od nekoliko sekundi pronađe te dve fotografije.
Kako brzo odabrati dobre fotografije kada ih ima na hiljade?
Verujem da tih 320 hiljada snimaka nisu svi uspešni, kao i da zbog “revolveraškog” okidanja tu ima gomila sličnih kadrova pa to sve treba pregledati, izabrati najbolje, obrisati loše i duple. Lightroomov katalog ima specijalizovane oznake i mehanizme za prilično efikasno obavljanje ovih zadataka. Već ima pripremljene crne (za odbačene) i bele (za izabrane) zastavice, koje se jednim klikom mogu dodeliti snimcima, pa Ljubi ne bi bio problem da brzo odvoji “žito od kukolja”. Zatim, tu su zvezdice za ocenjivanje kvaliteta fotografija i oznake u bojama koje umeju da budu vrlo korisne za različite sisteme organizovanja snimaka u katalogu.
Lightroom takođe ima i mogućnost pravljenja kolekcija unutar kataloga u kojima se mogu grupisati fotografije, pa tako Ljuba može da napravi kolekciju “Beograđanke” i da u njih smešta takve snimke.
Šta su to pametne kolekcije?
Stvar koju volim još više od kolekcija su pametne kolekcije, u koje Lightroom sam smešta snimke prema jednom ili više kriterijuma koji se zada. U toj situaciji jedna fotogafija može automatski da se nađe u različitim kolekcijama zavisno od parametra po kojem se traži. Ranije pomenuta beogradska lepotica Knezom se tako može naći u kolekcijama “Lepe žene”, “Crnke” i na primer “Beograd”, a da Ljuba nije morao ništa da uradi osim da im dodeli željene parametre. Način organizacije zavisi isključivo od onoga što fotograf želi.
Kako obraditi veliki broj fotografija?
Modul Develop koji se nalazi u Lightroomu je zapravo malo drugačije razmešten Adobe Camera Raw, pa bi tu, na prvi pogled, izgledalo da je nerešeno između njega i Photoshopa. Ali samo na prvi pogled. ACR je, nema sumnje, vrhunski program za obradu fotografija i Adobe nema potrebu da razvija još jedan za Lightroom, ali ono što ACR radi u ovom programu je izuzetna stvar. Naime, ACR generalno obrađuje fotografiju po fotografiju, što za veliki broj snimaka koje treba obraditi nije baš najbrži način. Lightroom tu kombinuje moć ACR-a sa mogućnošću kataloga da radi sa velikim brojem fotografija, pa je moguće obradu napravljenu na jednom snimku primeniti na veći broj istovremeno. Možda se čini da to nije najzgodniji način jer se fotografije svakako razlikuju, ali ako su sve snimljene pod istim ostvetljenjem korekcija balansa bele, i druge korekcije se mogu kopirati sa jedne na ostale iz istog ambijenta, pa pojedinačno doraditi, tamo gde je potrebno, što je ogromna ušteda u vremenu i radu.
Čemu služi trajni History?
Takođe, moguće je napraviti virtuelnu kopiju iste fotografije, pa bi Ljuba mogao da iz istog snimka na disku napravi verziju gde se vidi lepota devojke, a na drugom da samo kadrira tetovažu, što štedi mesto na mediju za skladištenje. Mogao sam da još da kažem Ljubi da je sva obrada u Lightroomu nedestruktivna i da ovde postoji trajni History, pa da uvek može da prođe i promeni bilo koji parametar obrade koji je ranije podesio.
Mogao sam još da mu kažem…
Mogao sam još da mu kažem, da iako njegov D200 nema geotagiranje, da to može da ubaci u Lightroomu kroz modul Map, pa da posle grupiše sve fotke koje je napravio na određenoj lokaciji. Takođe sam mogao da mu kažem da direktno iz Lightrooma može da napravi foto album ili da pošalje slike na štampu. Ako želi da mi pokaže svoju kolekciju lepih Beograđanki, mogao sam da mu predložim da to uradi kroz Lightroomov modul Slideshow i da podesi brzinu i način promene slajdova, potpise na njima, pa čak i da zada muzičku pratnju. A ako želi da ih stavi web i podeli sa ostatkom sveta, sve to može u nekoliko klikova. Štaviše, može i da direktno iz programa postavi na Facebook, Flickr, SmugMug i razne druge servise.
Nisam mu to sve rekao, ali zato ipak ovo delim sa svima vama koji volite fotografiju i njome se bavite amaterski ili profesionalno. Iako u svom poslu intenzivno koristim Photoshop, uvek svoje fotografije organizujem i obrađujem kroz Lightroom.
Verujte mi, vredi.
