Adobe, već tradicionalno, u oktobru svake godine, na svojoj konferenciji Adobe MAX predstavlja zvanično novu generaciju kreativnog softvera. Kažemo „zvanično”, jer se tada predstavlja verzija sa novim brojem, dok se u stvarnosti softver unapređuje cele godine, pa tako stalno dolaze neke nove opcije.

Ove godine velika pažnja je posvećena kolaboraciji i mogućnostima saradnje između različitih učesnika u kreativnom procesu kroz izuzetno unapređeni Share for Review. Ovo je svakako velika tema koju ćemo posebno obraditi u nekom od narednih tekstova.

Ono što sve zanima su unapređenja u konkretnim programima. Krenimo redom…

Photoshop

Nekako smo navikli da Photoshop na MAX-u donese najviše noviteta. I ovog puta je tako, s tim da su oni ponajviše skriveni u okviru Camera RAW modula.

Kao i svake godine selekcije su unapređene, ali ovog puta je to urađeno kao još preciznije odvajanje željenog dela slike, naravno uz pomoć veštačke inteligencije. To se možda ne čini kao mnogo, ali s obzirom na to da se selekcije koriste vrlo često, preciznije automatsko selektovanje prilično ubrzava rad u celini.

Atraktivna opcija je automatizacija procesa pametnog retuširanja selektovanog područja. Naime, kada se napravi selekcija, sada se u pomoćnom meniju (desni klik mišem) dobija opcija Delete and Fill Selection, koja automatski obriše selektovane piksele i, uz pomoć veštačke inteligencije, popuni taj prostor da to bude što je moguće glađe. Ovde nema nečeg tehnološki novog, jer cela ta stvar postoji unutar Content-Aware Fill (CAF) opcije, ali je ovo dosta brži način da se to uradi. Ako korisniku treba veća kontrola, onda će svakako CAF biti bolje rešenje.

Neuralni filteri sa svakom verzijom donose neke nove mogućnosti. Ove godine predstavljen je dugo najavljivani filter za automatizovano poboljšanje starih fotografija. Zvanično se ovaj filter vodi kao „beta”, što znači da će ga još unapređivati, ali već sada daje prilično dobre rezultate. Kontrole su jednostavne, pa brzina zavisi od brzine računara na kojem se radi.

Već smo pomenuli da Camera RAW (ACR) doneo velike novitete, pa se oni odnose i na Lightroom Classic. Unapređenja se odnose prvenstveno na opcije maskiranja iliti selektovanja. Ono što je sa prethodnom verzijom započeto i bilo nekako na pola puta, sada je mnogo bolje realizovano. Adobe Sensei (veštačka inteligencija) je ovde uposlena da prepoznaje ljude i elemente na njima – kožu lica, kožu tela, obrve, beonjače, zenice, usne i kosu. Ovo dramatično ubrzava obeležavanje i primenu moćnih opcija koje ACR poseduje.

Illustrator

Naviknuti na to da Illustrator tim malo “spava” pred MAX, prijatno smo iznenađeni nekim vrlo interesantnim opcijama.

Kao najatraktivnija je svakako opcija Intertwine koja omogućava pametno maskiranje koje za rezultat ima da se delovi objekata mogu postaviti iza nekih drugih. Ranije je za ovo bila potrebna ozbiljna “aktobatika” sa dupliranjem objekata, njihovim sečenjem i nameštanjem na pravu poziciju. Sada, u nekoliko poteza, cela ta stvar se obavlja lako i veoma brzo.

Illustrator već duže vremena “pozajmljuje” različite opcije rada sa tekstom on InDesigna, koji je svakako najmoćniji na tom planu. Sada, kroz Copy/Paste je moguće prebacivati formatirani tekst iz jednog programa u drugi. Ovo prilično ubrzava i pojednostavljuje rad kada treba dizajn napravljen u jednom programu prebaciti u drugi, naročito što InDesign dokumenti ne mogu da se ugrade u Illustrator. Iz InDesigna se jednostavno kopira okvir sa tekstom i zalepi u Illustrator, i sve bude kako je napravljeno originalno.

Malo ko koristi Discover panel, jer se on ne pojavljuje u listi panela u meniju Window. Do njega se dolazi kroz Home ekran. On je dobio Quick Actions, koji nemaju mnogo veze sa istom stavkom u meniju Properties. U ovom se nalaze gotove „akcije” sa gotovim efektima koji uglavnom mogu da se primene na tekst.

InDesign

Veštačka inteligencija sve više ulazi u svaki od alata, pa je tako InDesign dobio jednu pametnu i vrlo upotrebljivu opciju. Radi se o nečemu što nosi naziv Style Pack, u okviru kojeg se mogu smestiti različiti paragraf stilovi i onda grupno primeniti na određeni tekst. Veštačka inteligencija prepoznaje tekst i na njega grupno primenjuje stilove, pa se formatiranje obavlja bukvalno jednim klikom. Sad, to je ideja, koja baš i ne funkcioniše najbolje u praksi jer je ovo zapravo Technology Preview opcija, što je očigledno drugi naziv za Beta verziju.

Pomenuto kopiranje između InDesigna i Illustratora, radi u oba smera, s tim što InDesign omogućava da se tekst kopira sa i bez formatiranja koje je napravljeno u Illustratoru.

Razvoj tehnologije nam je doneo neke nove formate zapisa slika, pa InDesign sada može da uveze i HEIC, HEIF, WEBP i JP2K formate.

Bridge

Bridge je doživeo ozbiljnu “generalku”. Kao prvo, postao je neverovatno brz. Otvaranje i navigacija su drastično ubrzani. Drugo, ceo interfejs je nekako “umiven” i izgleda mnogo urednije. Verujemo da je ovo proba i najava izgleda koji bi mogli da poprime i ostali alati u paketu.

Novitet koji nam je odavno trebao je mogućnost da se centralni prozor sa sadržajem može umnožiti, što omogućava da se radi sa više foldera/lokacija istovremeno. Ranije je morao ceo Bridge prozor da se duplira da bi se radilo uporedo sa dva ili više foldera.

Druga novina je da je sada celo radno okruženje potpuno prilagodljivo i da se paneli mogu razmeštati potpuno slobodno i na različite načine.

Takođe, poboljšan je i sistem za povezivanje određene vrste zapisa sa određenim programom tzv. File Type Associations.

Za svakog po nešto

Novo izdanje Adobe paketa svakako nije razočaralo i nekako izbalansirano je donelo novitete u različtim programima. Ranije se događalo da Photoshop donese najviše, a ostali programi budu skoro nevidljivo unapređeni. Sada će svako imati nečem da se raduje, a najviše oni koji koriste sve prikazane alate.

Svakako ćemo više pisati o svim ovim novitetima sa detaljnim prikazima i testovima, a u pripremi je i radionica na ovu temu…

Autor:Zoran Imširagić, Adobe Certified Instructor, CC Design and Layout Solutions