Da sam barem…U životu se uvek najviše žali za onim što nije urađeno. Ne dozvolite da to bude backup vaših podataka.
Da li ste znali da prva poznata upotreba backup-a datira još iz antičkog doba? Godine 172. pre nove ere, biblioteka u Aleksandriji, u Egiptu, doživela je razorni požar koji je uništio hiljade neprocenjivih svitaka i dokumenata. Da bi sprečio sličnu katastrofu u budućnosti, glavni bibliotekar, Kallimah, osmislio je sistem za pravljenje rezervnih kopija svih tekstova u biblioteci. Kallimah je stvorio “pinakes” kataloge, odnosno drvene tablete na kojima je zapisivao naslove i autore svih dela u biblioteci. Ovi tableti čuvani su odvojeno od glavne biblioteke i služili su kao backup u slučaju da se nešto ponovo izgubi ili uništi.
Iako su današnje tehnologije i metode daleko razvijenije, osnovna ideja backup-a ostala je ista – kreiranje kopija podataka i informacija za lako vraćanje u slučaju gubitka ili oštećenja radnog okruženja. Bez obzira da li su u pitanju važni fajlovi ili rezervni ključ za auto, pratite stope drevnog bibliotekara iz Aleksandrije.
Backup je danas važniji nego ikad pre. Računari, telefoni i drugi pametni uređaji sadrže velike količine podataka koji su od vitalnog značaja za rad, život i posao. Gubitak tih podataka može biti katastrofalan, a oporavak vrlo skup i dugotrajan proces. Nekoliko sati uloženih u backup može biti slamka spasa, ako postanete žrtva ransomvera.
Važno je razmisliti i o načinu na koji pravite backup. Morate brinuti o sigurnosti rezervnih kopija, da su neoštećene i da se lako mogu vratiti, ako je to potrebno. Opcije za backup su mnogobrojne, od korišćenja USB diskova, do upotrebe cloud servisa koji obezbeđuju sigurnu, udaljenu lokaciju za čuvanje vaših podataka.
Pravljenje backup-a je najvažnija praksa za zaštitu podataka i mora da bude redovna rutina koju svi primenjuju, jer uz malo truda i vremena, vaše dragocene uspomene i poslovanje biće na sigurnom.
